Cena zlata u 2023. prema navodima stručnjaka biće na rekordnom nivou ovog meseca.
Investitori dobro znaju da se prodaja zlata zasniva na malo većoj ceni od SPOT cene. SPOT cena predstavlja trenutnu cenu na berzi koja je izražena u dolarima po troj unci. Ovu cenu određuje Londonsko udruženje trgovine zlatnim izlivcima (LBMA – London Bullion Market Association), a objavljuje se 2 puta dnevno – u 10:30 i 15:00 po britanskom vremenu.
S obzirom da na cenu zlata utiču određeni faktori otkrivamo vam zašto je došlo do naglog porasta.
Koliko je porasla cena zlata ovog meseca?
Zlato je krenulo ka svom najvećem nedeljnom porastu od sredine marta. Tome je doprinela ponovna briga oko dešavanja u američkom bankarskom sektoru koju su podstakli navodi da će Federalne rezerve možda morati da smanje kamatne stope ranije nego što se očekivalo.
Cena zlata prošlog petak bila je stabilna, a zatim je u toku nedelje porasla za 3%, pri čemu je dostigla jednogodišnji vrhunac, od 2.062,99 dolara/oz, i nadomak je istorijskog rekorda postavljenog 2020. godine – 2.075,47 dolara za uncu koja je zabeležena početkom avgusta.
Razlog za to jeste pad prinosa državnih obveznica i neizvesnost zbog banaka i gornje granice američkog duga. Naime, glavni fokus u ovom trenutku je sve dublji poraz američkih regionalnih zajmodavaca tako da postoji opravdano očekivanja da će Fed morati da počne da smanjuje troškove zaduživanja do jula kao odgovor na pooštravanje uslova kreditiranja. Niže stope idu u prilog zlatu koje ne nudi nikakvu kamatu.
Stanje do gornje granice duga, koji bi mogao da ima katastrofalne posledice ako se ne reši, povećao je stope na kratkoročne državne zapise (T-Bill) poguravši ih preko desetogodišnjih prinosa u najmanje 3 decenije. Strma inverzija krive povećavana je usled zabrinutosti zbog recesije. Samim tim je povećano interesovanje za sigurne investicije, te se može očekivati da cena zlata u 2023. nastavi ka već zabeleženom rekordu.
Cena zlata u 2023. usled propadanja američkih banaka
Na povećanje cena zlata u 2023. utiče krah američkih banaka. Najpre je došlo do kolapsa Silicon Valley Bank (SVB) u martu. Zatim je usledio kolaps Signature Bank, da bi početkom ovog meseca i američka banka First Republic podnela zahtev za bankrot.
Podatak da su u kratkom periodu čak 3 velike američke banke propale izazvalo je sumnju da će bankovna kriza nastaviti da se širi. Ova kriza, zajedno sa slabljenjem američkog dolara i pada prinosa trezora, stvara povoljne uslove za povećanje tražnje za zlatom.
Povećanje kupovine zlata od strane centralnih banaka
Iako prema mišljenju pojedinih analitičara američki dolar ne može da izgubi status „dominantne valute“, trend dedolarizacije i volatilnost tržišta ostaju glavni pokretači koji guraju centralne banke da kupuju zlato.
Istorijski posmatrano, tačnije od sredine 20. veka kada je počelo praćenje podataka rezervi, centralne banke su trenutno dodale 228 tona globalnim rezervama, što je 34% više od prethodnog rekorda iz prvog kvartala postavljenog 2013. godine, prema izveštaju Svetskog saveta za zlato.
Ovaj bum kupovine od strane centralnih banaka pomogao je da cena zlata u 2023. godini dostigne skoro rekordni nivo. S obzirom da se očekuje da će centralne banke nastaviti kupovinu, ne samo zbog geopolitičkih tenzija već i zbog ekonomske klime, prognoze za zlato su povoljne.
Kompanija Insignitus GOLD ima višegodišnje iskustvo u prodaji investicionog zlata. U našoj bogatoj ponudi možete pronaći zlatne pločice različitih gramaža, kao i zlatne dukate najvišeg stepena čistoće.
Izvor: www.bloomberg.com