Potražnja i kupovina zlata povećala se od početka krize u Istočnoj Evropi. Isto tako, u vreme pandemije koronavirusa, svuda u svetu povećala se i potražnja za zlatnim pločicama, polugama i zlatnim novčičima. Ukrajinsko-ruska kriza samo je nastavila ovaj trend, koji je prisutan i znatno osetan i u Srbiji.
Zlato već godinama, odnosno vekovima pokazuje osobinu da čuva vrednost kapitala. Ovu pojavu najbolje ilustruju dva primera. Pre sto godina, automobil kompanije Ford koštao je 380 dolara. Danas određeni model automobila ove kompanije košta oko 28.000 dolara. I tada i sada je to bilo pola kilograma zlata. Još stariji primer svakako je primer iz Babilona, 2600 godina unazad. Tada je unca zlata mogla kupiti 300 vekni hleba. Sada se za uncu zlata može kupiti isto toliko vekni. Zlato je pokazalo kako čuva kvalitet, vrednost kapitala kroz vreme. Samo to saznanje je duboko u podsvesti ljudima, naročito u kriznim vremenima, kakva je i geopolitička situacija u Ukrajini.
Da li će zbog velike potražnje doći do poremećaja na tržištu? Da li je bolje novac čuvati u zlatu? Šta je razlog povećane potražnje za zlatom u vreme pandemije i ukrajinske krize? Gde čuvati svoje zlato? Pročitajte u narednim redovima.
Šta zapravo predstavlja investiciono zlato i kako se određuje njegova cena?
Investiciono zlato tačno je definisano tek 2018. godine. Odnosi se na pločice, polugice čistoće 999,9 i novčiće čistoće 950 i na više, iskovane od 1800. godine na dalje. Niža čistoća od toga ne tretira se kao investiciono zlato.
U vreme krize, fizička lica najviše i najčešče kupuju pločice manjih gramaža, od 1 grama do 10 grama. Osim toga, često se traže i mali Franc Jozef dukati.
Na cenu zlata, po definiciji, utiče potražnja. Kada sirovine nema dovoljno, otežano je i usporeno snabdevanje. Sama cena zlata određuje se u Londonu, a svakodnevno je formiraju najznačajniji bankari.
Da li će cena zlata i dalje rasti i ko ga sve kupuje?
Od 2013. godine do sada, cena na berzi porasla je za 96%.
U periodu svetske ekonomske krize, od 2008. godine do 2012. cena zlata porasla je čak 165%. Stručnjaci procenjuju da će trenutna situacija u svetu dovesti do porasta cene čak i do 200%.
Sasvim je očekivano da ljudi posežu za zlatom u vreme velikih kriza. Ono ima sigurnost i stabilnost. Za razliku od drugih ’’valuta’’, kao što je Bitcoin ili druge kriptovalute, koje su dosta volatilne. Njima se treba baviti svakodnevno, satima i satima. Sa druge strane, zlato je potvrdilo i sačuvalo svoju vrednost kroz vekove.
Pored fizičkih lica, sve više je firmi koje kupuju investiciono zlato. I nekoliko godina pre trenutne krize, firme koje prave velike profite shvatile su da nema smisla držati novac u dinarima na računima. Stoga, sve više je kompanija koje kupuju zlato, verujući da će imati samo većih benefita od toga što poseduju ovaj plemeniti metal u budućnosti.
Kako trenutna geopolitička situacija utiče na finansijski sistem? Da li će zlato u budućnosti zameniti papirni novac?
U poslednje vreme mogu se pročitati razni tekstovi koji sugerišu kako će se zbog rata u Istočnoj Evropi u nekom trenutku u budućnosti sve plaćati investicionim zlatom. Ovakav scenario nije realan. I ranije je postojao Zlatni standard, ali je 1971. godine ukinut. Ono što je izvesno i veoma moguće jeste da će finansijski sistem koji poznajemo nestati. Promeniće se. Jedno interesantno mišljenje o ovoj temi možete pročitati u knjizi Džejmsa Rikardsa The Death of Money. Kada će se to dogoditi, neizvesno je. Bitcoin je jedna alternativa. Možda zvuči futuristički, ali podsetimo se da je i e-mail isto zvučao pre dvadesetak godina.
Potražnja za zlatom i kupovina istog u inostranstvu
S obzirom na povećanu potražnju za zlatom i otežano snabdevanje, javlja se i pitanje da li ga je moguće kupiti u inostranstvo i uneti u državu.
Trebalo bi znati da je zlato na režimu. Za njega je potrebna uvozna dozvola Ministarstva trgovine. Fizička lica mogu kupovati zlato u inostranstvu, ali i ona moraju posedovati uvoznu dozvolu. Sve bez toga smatra se švercom i krivično je delo, podložno kažnjavanju. Zlato se može nabaviti van granica naše države, ali je neophodno podneti zahtev Ministarstvu trgovine, kako bi se izdala uvozna dozvola za željenu količinu zlata. Kada se sve sabere, kupovina zlata u inostranstvu nije isplativo rešenje.
Kako se čuva zlato – Lični sef ili sef banke?
Zlato je moguće čuvati u ličnom sefu, kod kuće ili u sopstvenom stanu. Isto tako, postoji opcija čuvanja u najbezbednijem sefu banke Intesa. Izbor je na vama.
Zlato koje kupite u kompaniji Insignitus GOLD, možete, bez ikakvih troškova čuvati u sefu ove banke. Svoje zlato možete preuzeti kada god poželite, a dovoljno je samo da se prethodno najavite.
Najbolji momenat za kupovinu zlata
Sa aspekta i stanovišta kupca, zlato je najbolje kupiti kada njegova cena padne. Ipak, svaki trenutak dobar je kupovinu ovog plemenitog metala. Čak i kada je njegova cena najveća, možete kupiti investiciono zlato. Kroz period od nekoliko godina, njegova cena će, sasvim sigurno, opet porasti, te ne morate brinuti o bilo kakvim ’’gubicima’’. Oni, zapravo, ne postoje!