Količina i poreklo zlata

Prema procenama izvađena količina zlata na celom svetu iznosi skoro 163.000 tona. Kada bi se svo to zlato pretopilo i izlila jedna kocka, ona bi imala ivicu dužine od 20 metara. Od ovih 163.000 tona više od polovine prerađeno je u nakit ili je iskorišćeno u industriji. Preostalu količinu  zadržavaju u investicione svrhe institucionalni investitori, centralne banke i privatna lica u obliku novčića i pločica  .

Prisustvo zlata

U poređenju sa drugim plemenitim metalima zlato je prisutno u relativno velikim količinama na našoj zemlji, da li u zemljinoj kori ili čak u morskoj vodi.

0,005 grama po toni je prosečno prisustvo u zemljinoj kori. Kada bismo iskopali svo zlato iz zemljine kore, mogli bismo  prateći procene doći do 30 milijardi tona zlata. Ali koncentracija zlata u zemljinoj kori je delimično tako mala, da se eksplaotacija nikada ne bi isplatila.

Na 19.500 nalazišta u svetu može se pronaći zlato. Zlato se na zemlji pojavljuje u obliku zlatne rude (stena koja sadrži zlato) i kao čisti metal. Nešto oko  40%  iskopanog rudnog zlata dolaze iz Južne Afrike, USA, Australije i Rusije. Zlatni rudnici dosežu do dubine od 4.000 metara. Porastom cene zlata postaće rentabilna i eksploatacija u sve dubljim slojevima zemlje. Za sada rudarske kompanije u Južnoj Africi navode planove da siđu u šahtove skroz do dubine od 5.000 metara.

Pirmenom efikasnijih tehnologija u vađenju zlata i sa rastućom cenom zlata, isplati se rudarskim kompanijama, zavisno od rudarske metode, čak iskop stene koja sadrži samo 0,5 grama zlata po toni stene. Srednji sadržaj zlata u toni zlata u  površinskom kopu leži negde oko 1 do 5 grama. Duboki rudnici ili teško dostupne rudarske oblasti su ekonomski isplativi većinom samo od 30 grama zlata po toni stene. Zlato se uopšte može uočiti golim okom tek od 30 grama po toni  stene.

Za male iskope u Austriji moralo bi da bude prisutno, pri sadašnjoj ceni zlata 1.300  Eura po finoj unci (2012) najmanje  9 grama  zlata po toni stene da bi moglo da se sprovede rentabilno vađenje. Što više raste cena zlata, utoliko profitabilnije može da se radi odnosno utoliko manje grama zlata po toni može da bude prisutno u steni. Sa rastućom cenom zlata mogli bi se nerentabilni zlatni rudnici koji su bili godinama zatvoreni ponovo ekonomski isplatiti.

Izvor: Gasser, Michael Karl: Gold – der König der Geldanlage? Physisches Gold als Anlageform der modernen Zeit, Hamburg, Diplomica Verlag GmbH, 2013, ISBN: 978-3-8428-9501-0