Kupovina zlata, za razliku od dekretnog novca, ima ograničenu ponudu.
Razvojem berzi zlato je steklo reputaciju negativne korelacije sa akcijama i pozitivne u odnosu na inflaciju. Međutim, istorija zlata kao finansijskog sredstva započela je mnogo pre berzanskog poslovanja. Zlatnici su kovani i korišćeni kao valuta još 550. godine pre Nove ere, ali je kupovina zlata kao odlika bogatsva postojala mnogo pre njegove upotrebe kao valute.
Ipak, zlato je dobilo na vrednosti u finansijama tek u 19. veku, stvaranjem Zlatnog standarda. U pitanju je monetarni sistem koji podrazumeva da novac u opticaju ima fiksno pokriće u zlatu.
Nakon Drugog svetskog rata postavljen je novi svetski monetarni sistem. Po njemu je svaka valuta bila vezana za američki dolar, a on, pak, za zlato. Što znači da države koje su imale devizne rezerve u dolarima, mogle su ih u svakom trenutku zameniti za zlato.
Kako je u narednim decenijama ovaj sistem pokazao mane, 1971. godine je ukinut od strane predsednika Nixona, ali je zlato ostalo na vrednosti. Od 2008. godine cena zlata je porasla sa oko 15 na 30 funti po gramu. Ovaj skok cena bio je odgovor na usvajanje kvantitativnog ublažavanja od strane centralnih banaka.
Kupovina zlata se odvija na više nivoa
Na osnovu načina ulaganja zlato se deli na fizičko, papirno i zalihe.
Fizičko zlato predstavlja direktno ulaganje u zlatno. Ono može biti investiciono i u obliku retkih, numizmatičkih novčića.
Investiciono zlato čine zlatne poluge i kovanice od zlata, a kupuje se i prodaje po ceni koja je blizu trenutnoj (SPOT) ceni zlata na svetskom tržištu. Za razliku od ove vrste zlata, vrednost numizmatičkih kovanica zavisi od količine zlata u svakom novčiću, kao i od retkosti, starosti i stanja.
Papirno zlato se pojavilo pre pola veka kao finansijski proizvod koji omogućava elektronsku trgovinu zlatom. Prvo su bili u opticaju fjučersi na berzi, zatim berzanski fondovi, a od nedavno ugovori za razliku. Iako su jeftiniji i efikasniji od kupovine fizičkog zlata postoji veliki rizik ulaganja.
Indirektna kupovina zlata je ulaganje u zalihe rudnika zlata. U ovom slučaju kupujete akcije kompanije koja stvarno proizvodi zlato. Troškovi su uglavnom fiksni, ali prihodi fluktuiraju sa cenom zlata.
Kupovina investicionog zlata je jedina sigurna investicija
Investiciono zlato je jedinstveno opipljivo bogatstvo, kod kog tačno znate šta posedujete i u kojoj vrednosti. S obzirom da je visoko likvidno dobro funkcioniše tokom recesije i kada je nestabilnost berze velika. Upravo zbog toga ima osnovnu ulogu u investicionom portfelju.
Takođe, investiciono zlato deluje kao diverzifikator i sredstvo za ublažavanje gubitaka. Ujedno, može poslužiti kao zaštita od inflacije i valutnog rizika.
Da je najsigurniji vid ulaganja potvrđuje i mogućnost prodaje u bilo kom trenutku, kao i činjenica da ima tendenciju stalnog rasta u budućnosti.
Kupovina zlata za vreme korona virusa
Niske kamatne stope i finansijska nesigurnost nakon kraha tržišta koju je izazvala pandemija Covid-19 dodatno su ojačali vrednost zlata. Naime, zlato je dostiglo nove maksimume koji nisu viđeni od 2012. godine. Mnogi analitičari predviđaju da će se ovaj rast nastaviti, tako da do kraja 2021. godine možemo da očekujemo novi maksimum cene zlata.
Ukoliko ste odlučili da investirate u sigurnu budućnost, Insignitus GOLD d.o.o. vam može pomoći pri kupovini zlata.