Cena zlata kroz istoriju ima važnu ulogu u donošenju odluke o ulaganju.
Od kada su ga stari Egipćani otkrili pre više vekova, zlato je ostavljalo značajan trag u svakoj civilizaciji. Korišćeno je za mnoge stvari – počev od ukrasa bogatih, preko nakita, pa do svojevrsne valute. Napuštanjem Zlatnog standarda žuti metal postao je i važno sredstvo za skladištenje vrednosti.
Kao i svako tržište, tokom istorije tržište zlata imalo je uspone i padove. Posmatrajući poslednjih 50 godina možemo uočiti kratkoročne fluktuacije. Naime, statistički podaci govore da zlato ima rastući trend na početku godine. Zatim, neznatno opada tokom proleća i leta, da bi od jeseni ponovo došlo do porasta cene zlata.
Iako postoje kratkoročne promene, dugoročno gledano cena zlata pokazuje kontuinirani porast. Upravo taj decenijski tok može pomoći u identifikovanju faktora koji utiču na njegovu vrednost. Samim tim dati odgovor na pitanje kada je pravo vreme za kupovinu zlata.
Imajući ovo u vidu Insignitus GOLD vam otkriva najvažnije promene cena zlata kroz istoriju.
Šta je izazvalo skok cena zlata 70-ih?
Cena zlata kroz istoriju može se pratiti od 70-ih, kada je počelo beleženje podataka o promenama vrednosti. Te godine zlato je iznosilo 35 dolara, a već sledeće započinje njegov vrtoglavi rast. Kraj decenije obeležila je cena zlata od 850 dolara po unci, što znači da je za samo 10 godina vrednost uvećana čak 2.300%.
Ključni razlog povećanja jeste ukidanje Zlatnog standarda. U pitanju je bio monetarni sistem koji je nalagao da novčana jedinica ima fiksno pokriće u zlatu. U skladu sa tim zlato se kupovalo i prodavalo po fiksnoj ceni, od 35 dolara po unci.
Zlatni standard je pokazao brojne nedostatke, te ga je američki predsednik Richard Nixon 1971. godine ukinuo. Njegovim napuštanjem privatna lica dobila su pravo držanja zlata. Takođe, centralne banke su mogle nesmetano da povećavaju količinu papirnog novca u opticaju. Posledica jeste pad vrednosti novca, ali porast vrednosti zlata.
Zašto je došlo do povećanja cene zlata 80-ih?
Za razliku od promena monetarnog sistema u 70-im, glavni uzrok povećanja cene zlata 80-ih jesu geopolitičke krize.
Fed je nakratko podigao stopu federalnih fondova sa 13% na 20%. S obzirom da zlato i kamatne stope tradicionalno imaju negativnu međusobnu korelaciju, stvoreni su povoljni uslovi za rast žutog metala.
Tome su doprineli i sukobi u vodećim silama. Novembra meseca 1979. izbio je diplomatski sukob između Irana i Sjedinjenih Država. Grupa islamista upala je u američku ambasadu u Teheranu i zarobila 53 Amerikanaca. Taoci su držani 444 dana, tačnije do 20. januara 1981. godine.
Mesec dana nakon početka talačke krize dogodila se sovjetska invazija na Avganistan. Ovi nemiri u svetu doveli su do veće kupovine investicionog zlata, jer je smatrano sigurnim utočištem. Sa povećanom potražnjom usledio je i rast cene zlata.
Maksimalna cena cena zlata kroz istoriju
Od kovid pandemije cena zlata beleži veliki rast. Najpre je avgusta 2020. dostigla maksimum od 2.075 dolara po unci. Dve godine kasnije, tačnije marta i maja meseca, vrednost se približila avgustovskoj – 2.050 i 2.062,99 dolara po unci. Decembra meseca 2023. godine zlato je dostiglo istorijski maksimalnim sa iznosom od 2.146,79 dolara za uncu.
Jedan od razloga ovih povećanja jesu monetarne i fiskalne mere. One su sprovedene u cilju podrške ekonomiji nakon epidemije, ali su dovele do rasta inflacije. Zbog toga su se investitori okrenuli zlatu, koje ima tendenciju rasta sa porastom stope inflacije.
Dalje povećanje podstaknuto je i rusko-ukrajinskim ratom, tenzijama između Izraela i Palestine, kao i posledicama Bregzita. Istraživanja pokazuju da je cena zlata u poslednjoj godini porasla za oko 18%.
Kako se ne nazire kraj sukoba, a MMF stručnjaci predviđaju da će inflacija i dalje biti iznad zdravog raspona od 2% može se očekivati da cena zlata u 2024. nastavi da raste.
Ukoliko ste odlučili da uložite u investiciono zlato, bogatu ponudu zlatnih poluga i zlatnih kovanica možete pronaći u kompaniji Insignitus GOLD.