Uticaj centralnih banaka na cenu zlata može odrediti tok ulaganja u ovaj plemeniti metal.
Centralna banka je finansijska institucija koja služi kao primarni organ odgovoran za nadzor i upravljanje monetarnim sistemom i finansijskom stabilnošću zemlje. Samim tim, ima ključnu ulogu u nacionalnoj ekonomiji.
Koristeći instrumente monetarne politike centralne banke utiču na inflaciju, zaposlenost i ekonomski rast, dok specifični ciljevi njihove politike, ekonomski uslovi i istorijski faktori utiču na odluku o kupovini zlata i držane količine.
Centralne banke imaju obavezu da redovno izveštavaju o svojim zlatnim fondovima. Zahvaljujući dostupnosti tih podataka stručnjaci mogu da prognoziraju kako će se kretati cena zlata u 2024. godini.
Uticaj centralnih banaka na cenu zlata može se pratiti kroz istoriju
Centralne banke su glavni vlasnici zlata više od 100 godina. Do 1965. godine, procene sugerišu da su ukupne rezerve zlata koje su držale ove institucije premašile 38.000 tona. Tokom narednih pet decenija, udela u zlatu opala su na globalnom nivou. Pri čemu su zalihe opadale tokom većeg dela dvadeset godina ravno od sredine 1980-ih pa sve do izbijanja globalne finansijske krize.
Poslednje 2 godine povećano je interesovanje centralnih banaka za ovim plemenitim metalom. To potvrđuju i statistički podaci. Naime, do trećeg kvartala 2023. godine centralne banke su kupile oko 800 tona zlata tako da sada drže otprilike petinu sveg zlata ikada iskopanog. Prema Svetskom savetu za zlato, oko četvrtine centralnih banaka namerava da nastavi da povećava svoje rezerve u toku 2024. Time će se dodatno povećati uticaj centralnih banaka na cenu zlata.
Zašto centralne banke kupuju zlato?
Postoje različiti razlozi za kupovinu zlata od strane centralnih banaka. Jedan od glavnih jeste diverzifikacija rezervi.
Centralne banke često nastoje da diverzifikuju svoje devizne rezerve. Držanje različitih tipova imovine, uključujući i zlato, pomaže im da smanje rizik zavisnosti od jedne valute ili klase sredstava.
Očuvanje stvarne vrednosti svojih rezervi, posebno tokom ekonomske neizvesnosti ili depresijacije valute, takođe, podstiče interesovanje za žutim metalom. Razlog za to leži u činjenici da se na zlato kroz istoriju gledalo kao na skladište vrednosti. Za razliku od papirnih valuta, koje mogu biti podložne inflaciji ili devalvaciji, njegova vrednost je stabilna dugoročno gledano.
Centralne banke povećavaju rezerve zlata u vremenima ekonomske i geopolitičke neizvesnosti. Zlato se smatra bezbednim utočištem, jer njegova cena ima tendenciju da raste tokom kriza. Zbog toga predstavlja idealno sredstvo za zaštitu od finansijske nestabilnosti, trgovinskih sporova ili političkih sukoba.
Pojedine zemlje imaju značajne trgovinske viškove ili izvozno orijentisane ekonomije, te njihove centralne banke mogu nabaviti zlato da bi upravljale platnim bilansom. Zlato se može koristiti za izmirenje međunarodnih trgovinskih neravnoteža i podršku nacionalnoj valuti.
Svakako, ne treba zanemariti ni prestiž koji karakteriše zlato. Na osnovu toga držanje zlatnih rezervi povećava poverenje u monetarnu i finansijsku stabilnost. Ujedno, pokazatelj je da zemlja ima bazu sredstava koja podržava njen valutni i finansijski sistem.
Kakav je uticaj centralnih banaka na cenu zlata?
Centralne banke utiču na cene zlata na nekoliko načina. Pre svega, direktno podstiču njeno povećanje kupovinom. Kada centralne banke kupuju zlato, one stvaraju potražnju za plemenitim metalom, što dovodi do rasta tržišne cene zlata.
Indirektno utiču i na raspoloženje na tržištu. Povećano interesovanje centralnih banaka za zlatom signalizira poverenje u metal kao rezervnu imovinu. To može navesti investitore i druge učesnike na tržištu da gledaju na zlato kao na investiciju sigurnog utočišta, što dodatno povećava potražnju.
Kupovina, posebno kada se vrše u velikim količinama, može uticati na volatilnost cene zlata. Značajne kupovine mogu dovesti do skoka cena, dok prodaja može imati suprotan efekat. Ova kretanja cena mogu uticati na kratkoročne trgovačke odluke.
Kolektivno ponašanje centralnih banaka u kupovini zlata utiče na dugoročne trendove na tržištu zlata. Na primer, produženi period povećanih kupovina centralne banke može doprineti rastu tržišta zlata, dok smanjena kupovina ili prodaja može dovesti do medveđeg tržišta.
Ukoliko ste odlučili da uložite u zlato u 2024. godini veliki izbor zlatnih poluga i zlatnih kovanica najvišeg stepena čistoće pronaći ćete u bogatoj ponudi kompanije Insignitus GOLD.