Zlato i goldstandard

Goldstandardom se smatra valutni sistem, koji je do jednog izvesnog  procenta pokriven zlatom. Time se osigurava da je u odnosu na jednu određenu količinu novca procentualo deponovano  zlato.

1815. je uveden Goldstandard u Engleskoj, u toku narednih dekada  sledilo je još 50  nacija. Faza između 1880. i  1914. se označava često poslovično kao „Zlatna doba“. Vreme klasičnog Goldstandarda bilo je obeleženo stalnim ekonomskim rastom, slobodnim novčanim tokovima daleko izvan nacionalnih granica, stabilnim svetskim mirom, političkom i privrednom demokratijom, kao i  kulturnim, odnosno društvenim napretkom. Životni standara radničke klase je dramatično porastao, ropstvo i  kmetstvo su okončani. Zlato i sloboda su nerazdvojivo međusobno povezani. 1914. je svet konačno napustio Goldstandard, evropske vlade nisu mogle da vode jedan svetski rat, pod ograničenjima Goldstandarda. Goldstandard služi i kao regulativa za državni budžet, uslovljava de facto izbalansirane budžete. Ovo bi mogao da bude razlog, zašto je od politike tako omražen. Dodatno je Goldstandard nezavistan od različitih privredno političkih stavova vlada. Sloboda zlata znači, što naglašava i činjenica, da su i  Lenjin, kao i Musolini i Hitler zabranili privatni posed zlata u početku svojih diktatura.

Posle Drugog svetsko rata bio je još jedan pokušaj da se uvede Goldstandard. Pod vođstvom USA uveden je takozvani  „Bretton-Woods-System“. Nastao je zlatno – devizni – standard. Principijelno fiksni, ali u izuzetnim situacijama podesivi kurs sa pokrićem zlata i deviznih rezervi u centralnim bankama. Kao rezervne valute važili su samo  US-Dolar i engleska funta. Tadašnji  US predsednik Richard Nixon je do 1971. zaustavio menajnje dolara za zlato. Konačno je započela demonetizacija zlata.

Quelle: Gasser, Michael Karl: Gold – der König der Geldanlage? Physisches Gold als Anlageform der modernen Zeit, Hamburg, Diplomica Verlag GmbH, 2013, ISBN: 978-3-8428-9501-0